Опет отмица Јеле Батрићеве 0001    Грађу гради паша од Нихшића, 0002    К њему доходе из свијета Турци; 0003    Позно дође Томићу Михате, 0004    По[д] сарај му коња савезао, 0005    Па изљезе паши на чардаку. 0006    Паша га димно дочекује, 0007    И кафу му и ракију даје, 0008    С хајдуком се разговарат’ пође: 0009    „О, Михате, родила те мајка, 0010    Ка[д] си ходио у Брда питома, 0011    Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке, 0012    Да ме ожениш бијелом влахињом, 0013    И даћу ти хиљаду цекинах?” 0014    Но му Михат ријеч говорио: 0015    „Чујеш ли ме, паша господаре, 0016    Не могу знат’ за тебе ђевојку, 0017    До ја виђех у мјесту једному 0018    У Петриће, у Бјелопавлиће, 0019    За Батрићем за Маринковићем, 0020    За њим бјеше лијепа влахиња, 0021    И она је скоро доведена, 0022    Мила кћерца Дрекаловић Лала, 0023    За тебе би, пашо, требовала”. 0024    Оно рече, а на ноге скочио, 0025    И објаха вранца големога, 0026    Те отиде у Бјелопавлиће, 0027    Док Батрићу на дворове дође, 0028    И од двора га нико не видио, 0029    Досим Јела, Батрићева љуба. 0030    Па јој Михат божу вика, 0031    А млада му димно одговара. 0032    А пита ју Томићу Михате: 0033    „О ти, Јело, моја мила секо, 0034    А ђе су ти два Маринковића?” 0035    Збори млада е их дома нема, 0036    Отиша је Батрић у тазбину, 0037    А Радоје момче код овацах, 0038    У Планину насред Бухавица. 0039    Таде Михат уфати влахињу, 0040    Те ју бачи за собом на вранца 0041    И побјеже у Нихшиће граду. 0042    Ту га бјеху Турци дочекали, 0043    Велики му шамлак учињели. 0044    Михат паши Јелу поклонио, 0045    А он Михату хиљаду цекинах. 0046    Глас допаде Маринков Радоја 0047    Е му Турци снаху поробише. 0048    Он се удари руком уз кољено, 0049    Па покупи седам-осам друга, 0050    Поведе их Пољем нихшицкијем, 0051    Докле дође на врата од града, 0052    А дружини својој говорио: 0053    „Чека’те ме, браћо до поноћи!” 0054    Па отиде паши на дворове, 0055    Докле нађе пашину одају, 0056    И од камаре отворио врата ─ 0057    Бјеше пашу санак преварио. 0058    Кад ђевера снаха угледала, 0059    Те се бјеше снаха посилила, 0060    Па уграби пашина ханџара, 0061    Шњим га млада на срце удрила. 0062    А Радоје хитро доскочио 0063    И пашину главу дофатио, 0064    И по дворе му благо покупио, 0065    И уграби своју снаху младу 0066    И утече из турскога града; 0067    А ту нађе уздану дружину, 0068    Побјегоше низа Сливље равно, 0069    С Планинице шамлака учинио, 0070    Здраво дође на своје дворове, 0071    То је било кад се чинило.